Autor:

Irena Laketa

CEO, Skip Ad Advertising

Osmeh sam nasledila, na sreću ne samo osmeh koji sledi nakon sreće. Mada, to jeste sreća koju sam imala, srećna okolnost da nasledim i onaj koji ima tonu tuge u sebi, onaj za kad je najteže. Pored osmeha, dušu odaju oči.

“Pametni ljudi dopuštaju svojoj deci da ponekad i pogreše.” – Mahatma Gandi.

Vaspitanje dece i roditeljstvo

Moje dete, sedmogodišnje:

„Mama, ja znam da te ja zanimam?“

-„A koji ti je način da to saznaš, jel bi da otkriješ?”

Mislim u sebi, ja se stvarno ne sećam te veštine, nisam ni bila spremna na toliko suštine odnosa u tako malo reči, ponos, ali ustvari gomila neke boli koje su se krile od razuma, kao jedna čarapa od druge posle pranja. Znamo mi svi da li nekome značimo, reciprociteta radi, sebe zavaravamo.

Evo ljudi hladnog tuša za sve nas:

“Kad želim da ti kažem nešto dok radiš, ti me uzmeš za ruku ili me maziš po glavi I kažeš sačekaj samo da otkucam mail.

Onda otkucaš I nasmeješ mi se I vidim da te zanimam. Pa onda pričamo.

Nikada ne razgovaramo da me ne gledaš u oči.

Hvala i što ne kršiš dogovore, ne volim kada poverujem nekome pa džabe čekam samo. Mama, tada nikad ne znam da li sam dosadan ako ponovo pitam isto, jel sam ja dosadan ili taj neko bezobrazan? ”

Sine, “Briljantnost bez sposobnosti komuniciranja bezvredna je u bilo kakvom poduhvatu.” Thomas Leech

Oči, ogledalo duše. Ili se gledaju, ili jednu dušu druga manje zanima.

Ne želim da posedujem, ne želim da upravljam. Želim samo neko blago lice, malo poverenja, koju utešnu reč, toplu ruku, ispruženu da me prihvati kad posrnem i da ne dozvoli da padnem.Meša Selimović

Sreća je biti u njegovom prisustvu, to je sreća.